Почетак 2022. године означио је одлазак у историју дугогодишњег професора Факултета техничких наука у Чачку др Миодрага Пантелића, редовног професора у пензији. У омажу написаном поводом смрти професора Јежа Пантелића, професор Данило Стојановић уз чије допуштење су преузети ауторски „редови“ стоји: „ Тешко ми је у оваквим приликама из дугог и богатог живота овакве личности издвојити само значајне и битне чињенице,  а да се не огрешим...“

 

 

Озбиљан биографски опус и свестраност чачанског професора Пантелића не може да се обухвати у једном тексту који се пише у оваквим приликама. 

„Поред кратких биографских података, ја би желео да нешто више кажем о ономе што је он урадио за средину у којој је живео и са колико љубави и ентузијазма је то чинио.“- рекао је професор Стојановић опраштајући се од свог колеге и пријатеља:

„Радна биографија изгледа овако: рођен је 1927. година у Љубићу. Завршио је Гимназију у Чачку, а 1953. године хемију на Природно-математичком факултету у Београду. На Пољопривредном факултету у Земуну 1965. године одбранио је докторску дисертацију о плоду наше домаће шљиве пожегаче. Било је то време када су само велики заљубљеници у науку радили докторске дисертације, за чију израду је требало пет шест година озбиљних научних истраживања. Радећи у Медицинском центру у Чачку, на санитарним пословима, било му је недовољно знање које је стекао израдом дисертације па је 1975. године завршио и Специјалистичке студије из санитарне хемије. Боравио је на стручним усавршавањима из области биохемије у Савезној Републици Немачкој 1964. и  у некадашњој Чехословачкој и Мађарској 1969. године.

 

 

Поред Медицинског центра радио је у ЦЕР-у, Институту за воћарство, чачанској Гимназији а од 1976. године на новооснованом Педагошко техничком факултету (ПТФ), данашњем  Факултету техничких наука, где је стекао звање редовног професора. Предавао је предмет хемија са хемијском технологијом.

 

 

На позив проф. др Миливоја Урошевића првог декана ПТФ, после низа година проведених у привреди, науци и просвети професор Пантелић одазвао се позиву да помогне развоју првог Факултета у нашем граду. Као искусан стваралац, научник и педагог уградио је све своје способности у развој некадашњег ПТФ-а. Била је то његова љубав према своме крају, чији је просперитет неизмерно желео.“-речи су професора Стојановића.

 

 

Шира област деловања др Миодрага Пантелића било је изучавање воде, ваздуха, хране и земље, а посебно се бавио заштитом и унапређивањем животне средине. Бавио се изучавањем радиоактивног материјала и токсикологијом на Фармацеутском факултету, Институту ВМА.Као аутор или кооаутор потписник је  92 научна и 12 стручних радова. Реализовао је бројне научно истраживачке и развојне пројекте и био руководилац научно истраживачких тимова, учесник на бројним међународним и националним научним и стручним скуповима. Заједно са сарадницима био је аутор више књига, међу којима су: „Тврдо порозно хромирање“  (1962), „Минералне воде и пелоиди Горње Трепче“ (1996) и „Економија и заштита животне средине „(2001). Аутор пет практикума за студенте Агрономског и Техничког факултета. 

 

 

Професор Пантелић је обављао значајне стручне и руководеће послове у граду и  на факултету био је шеф катедре и продекан за наставу. Биран је за саветника у Просветно педагошком заводу за предмет хемија. У циљу унапређења високог школства у нашем граду више пута је боравио на познатим институтима и универзитетима у земљи иностранству. Поред осталог, председавао је југословенским смпозијумом о унапређењу животне средине (Пула, 1997-1990). Професор Миодраг Пантелић посебно је проучавао стање и проблеме у снабдевању становништва и привреде Чачка водом, што је професор Данило Стојановић оценио као највећи доронос граду Чачку:

„Његов највећи научни допринос нашем граду је везан за водосистем „Рзав“. Био је један од водећих креатора избора система водоснадбевања за пет градова Западне Србије. Учествовао је у избору локације, пројектовању, изградњи, опремању и контроли квалитета воде коју ми пијемо.“

Био је добитник бројних признања: Златне значке СФРЈ (1985.),  Октобарске награде Чачка (1994.), Децембарске награде Чачка (2015.) на коју је био посебно поносан. 

 

 

Професор Миодраг Јежо Пантелић сврстава се у пионире спорта којим се Чачак поноси. Активно се бавио кошарком у клубовима „Борац“ и „Железничар“. Један је од оснивача Кошаркашког клуба „Борац“ давне 1945. године. „Пробудило се интересовање код чачанских гимназијалаца да убацују лопту у кош...“- објашњавао је професор Пантелић снагу младости која је била зачетник стварања мита о чачанској кошарци. До краја живота је веровао у снагу младости, а бројне генерације Гимназије у Чачку радо су га позивале на своје генерацијске прославе.

 

 

Проф. Пантелић, популарни Јежо био је изузетна личност која је у себи сједињавала особине  изврсног  педагога и хуманисте. Дипломцима и колективу Факултета техничких наука проф. др Миодраг Пантелић остаће у сећању као значајна личност, велики стваралац и истакнути посленик у образовању и науци.