Прихватам
Овај сајт користи колачиће, уколико наставите са његовим коришћењем сматра се да сте сагласни са нашом политиком приватности.

Одржана комеморација поводом смрти мр Јелене Kовачевић

17. 04. 2017

Спознала је свет у пролећном Ужицу, 25. маја 1932. године као прво дете Николе А. Kосића и Милке М. Поповић.

После основног школовања у Београду и Ужицу, Јелена завршава Учитељску школу у Ужицу (1950), елитну школу са традицијом која се гради од 1919. године када је основано Педагошко одељење при Ужичкој гимназији.  Дипломирала је 1962. године на Вишој педагошкој школи у Београду (Одељење у Ужицу), на групи за руски језик и књижевност. Београдски Филолошки факултет, Групу за руски језик и књижевност, завршила је 1969. године. После тринаест година (1982) на истом факултету  одбранила је магистарску тезу „Тумачење руске књижевности у „Српском књижевном гласнику“ и њен одраз у „Гласниковој“ књижевној критици (1901-1914)“. Обавила је једномесечну специјализацију 1966. године у Москви, а звање научни и стручни преводилац за руски језик стекла је 1980. године након успешно завршеног једногодишњег семинара при Удружењу научних и стручних преводилаца Србије.

 

Достојанствено и крајње посвећено прелази пут од сеоске учитељице до универзитетског предавача. Од 1963. живи у Чачку. Шест година предаје руски језик у основним школама, а потом ради у чачанској Техничкој школи и Гимназији. Оснивањем Техничког факултета у Чачку 1975. године, у оквиру Универзитета „Светозар Марковић“ у Kрагујевцу постаје виши предавач за руски језик. Више од две деценије предано ради са студентима на предмету технички и стручно-научни руски језик.

Учесник је више научних скупова у земљи и иностранству (Москва, Дрезден, Београд, Сарајево, Врање, Рековац, Златибор, Чачак). У периоду од 1966. до 1980. студијски је боравила два месеца у Москви, Лењинграду (Санкт Петербургу) и Дрездену.

 

Добитник је награде Славистичког друштва Србије и две похвалнице Техничког факултета у Чачку. Медаљу „Светозар Марковић“ поводом одласка у пензију добија 1997. године, а 2008. у Лозници добитник је Вукове повеље за врхунска остварења националне културе и педагошке баштине. Са пуних 47 година активне службе које су њено духовно самоостварење, одлази у пензију, али и у нова истраживања.

Запажен је њен рад у Славистичком друштву Србије, Удружењу научних и стручних преводилаца, Удружењу универзитетских наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Друштву за примењену лингвистику Србије... Kао предавач на факултету приредила је и написала више уxбеника и скрипти за руски језик за студенте Техничког факултета. Аутор је, коаутор, приређивач, рецензент и преводилац више разнородних књига и бројних чланака у периодичним публикацијама.

Поводом стоте годишњице излажења првог броја Српског књижевног гласника, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, чији је активан сарадник, објављује јој  2001. године монографију Руске теме у Српском књижевном гласнику: 1901-1914. Ушла је у оба издања лексикона Kо је ко у Чачку (1991, 2002) и Лексикон писаца просветних радника (2001, 2003), као и у Биографски лексикон Златиборског округа (2005).

Запажен је њен рад у готово свим чачанским установама културе. Од 2007. године члан је Удружења књижевника Србије.

 

Поводом смрти мр Јелене Kовачевић, на комеморативној седници, одржаној у уторак, 18. априла 2017. године у 12 сати на на Факултету техничких наука, обратио се и декан професор др Небојша Митровић, а у име пензионисаних професора ФТН говорио је Драган Голубовић, који је са Јеленом радио од 1975., односно од године када је основан тадашњи Педагошко технички факултет.

Јелена Kовачевић сахрањена је у понедељак 17. априла 2017. године на Градском гробљу у Чачку.


Jelena Kovacevic